| |
Long Night Festival No.2
Dom omladine Beograda
24. mart 2012.
|
28. mart 2012.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Gužva na ulasku u salu bila je svojevrsan kvalifikacioni test za fanove. Ko nije odustao jer mu je na trenutke falilo vazduha ili zato što se činilo da je nemoguće probiti se kroz "slepljene" ljude - prošao je. A ko god je prošao, nije se pokajao.
Long Night Festival polako ali sigurno pušta korenje na domaćem, koncertnom tlu. U subotu, 24. marta u Domu omladine održano je drugo, po redu, izdanje ove manifestacije. Sudeći po broju posetilaca koji su u ranim jutarnjim satima novog dana napustili DOB, bilo je dosta onih koji nisu marili za pomerenje kazaljke i prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena.
Tokom festivala, na tri stejdža, sviralo je ukupno četrnaest bendova. Neki od njih su: Jarboli, Kanda Kodža i Nebojša, Godfathers, Hladno pivo, Buzzcocks, Autopark, Pips Chips & Video Clips, Krsh... Pošto je fizički bilo nemoguće ispratiti ceo program, prenosimo vam deo atmosfere sa nekoliko nastupa.
Oko 9 sati na scenu sale Amerikana izašli su Jarboli. Uz paralelno nastupajući S.A.R.S i Vibrator u rikverc, Jarboli su mnogima bili prvi izbor tj. prvi koncert koji će slušati te večeri. Početak svirke obeležila je pesma „Ništa“, pomalo delirična, osmominutna dobrodošlica ljudima koji su lagano pristizali. Izuzev nekoliko starijih hitova („Možda će pasti“, „Samo ponekad“, „Da li u stvari ona nije bila oprezna“) akcenat je bio na poslednjem, studijskom albumu, Zabava (2011). Svojih sat vremena, bend je maksimalno koristio za svirku, bez dugih predaha i priče između pesama. Kraj plejliste začinjen garažnim zvukom pesme „Avatar“ i plesnom „Podrška je važna“, bio je dobar uvod u nastavak programa na istom stejdžu.
Svega dvadesetak minuta kasnije, na mestu Jarbola pojavio se jedan od hedlajnera festivala – bend Godfathers. Na prvi pogled su zaista izgledali kao kicoški odevene, sredovečne mafioze koji gotive Braću Bluz i imaju svoj separe u lokalnom pabu. Izgled, dabome, često vara. Godfathersi na sceni nisu uštogljeni, a nisu ni cirkuska atrakcija. Nisu tromi, ali se isto tako ne lome da bi parirali nekim duplo mlađim klincima.
 |
Sa sobom na sceni nose energiju kakva je kod nas, npr, karakteristična za Partibrejkerse. Muzički su na tragu rokenrola, panka i pomalo bluza. Svoje beogradske fanove, sinoć su počastili hitovima poput „Just Because You're Not Paranoid“, „Birth School Work Death“, „Cause I Said So“, „She Gives Me Love“ i „Can't Leave Her Alone“. |
Prisutni su većinu pesama otpevali uglas sa bendom (iako su polovinu gledališta činili upravo oni duplo mlađi „klinci“). Pred kraj nastupa, publika Godfathersa je lagano počela da se „sliva“ u Veliku salu, gde je već sve bilo udešeno za glavni festivalski događaj – svirku Buzzcocks-a.
Gužva na ulasku u salu bila je svojevrsan kvalifikacioni test za fanove. Ko nije odustao jer mu je na trenutke falilo vazduha ili zato što se činilo da je nemoguće probiti se kroz "slepljene" ljude - prošao je. A ko god je prošao, nije se pokajao. Od početka do kraja koncerta, ljudi s obe strane stejdža su izgledali srećno. Publika – zato što gleda i sluša legende panka, a Buzzcocksi – jer sviraju pred krcatom salom poštovalaca panka. Buzzcocksi su svirkom na Long Night festivalu postideli skeptike.
 |
Pedesetšestogodišnji Steve Diggle je verovatno postideo i svoje vršnjake količinom energije i fizičke spremnosti koju je pokazao na sceni. Baš kao Jarboli, i Buzzcocksi su se trudili da u jednom satu odsviraju što više pesama, ali i da istovremeno održe blizak kontak s publikom. Doduše, sve i da Diggle nije optrčavao binu s kraja na kraj i pozdravljao se s ljudima iza ograde, osećaj bliskosti bi i dalje bio prisutan. |
„Fast Cars“, „Autonomy“, „Noise Anoys“, „Promises“, „Breakdown“, „What Do I Get“ samo su neke od pesama sa njihove set liste. Koncert je završen desetominutnim bisom kada je odsvirana i „Harmony In My Head“, koju je Diggle najavio kao posvetu svojoj prijateljici Amy Winehouse.
Još jedan bend je u Velikoj Sali napravio odličnu atomosferu, a to je Hladno pivo. Hrvatski sastav je zasvirao nekih pola sata posle Buzzcocksa. S obzirom na to da se pank, kao inspiracija, provlačio kroz skoro celokupan program ovogodišnjeg Long Night-a, i Hladno pivo je svoju plejlistu osvežilo starim pesmama sa svojih pank početaka. Za prvih pola sata, Zagrepčani su odsvirali „Studentsku“, „Nema više“, „Kaže stari“, „Šamar“... I dok je na ovom stejdžu uz „Soundtrack za život“, masa pevala i skakala kao jedan, u Amerikani, Kanda Kodža i Nebojša su počinjali još jedan katarzičan nastup. Oni su ujedno i zatvorili festival oko 4 ujutro.
Long Night Festival se polako ali sigurno svrstava među domaća, muzička dešavanja koja je šteta propustiti iz barem tri razloga: na jednom mestu okuplja mnoštvo dobrih, različitih izvođača, a cena karte i lokacija su pristupačne. To bi mogao biti recept za dugovečnost Long Night-a, a svakako stoji kao preporuka za odlazak na festival sledeće godine.
tekst - dušica kovač
foto - nebojša mićković
|
|
|
|
